Barcelona street photographed by Christopher Anderson using the Canon EOS M5

Dom

Samouki fotoreporter Kristofer Anderson rođen je u Kanadi, odrastao je u zapadnom Teksasu, a zatim je veći deo života proveo u Njujorku. Član je prestižne agencije Magnum Photos, donedavno je bio prvi interni fotograf u istoriji časopisa New York Magazine, a sada sa porodicom pravi novi dom u Barseloni. Sastali smo se sa njim dok je istraživao novo okruženje, kako bismo saznali o njegovom konceptu doma, pristupu uličnoj fotografiji i šta po njegovom mišljenju čini dobar fotoaparat.

Putovanje kući

Fotografija ulice u Barseloni koju je napravio Kristofer Anderson pomoću fotoaparata Canon EOS M5Suštinu doma za Krisa predstavlja povezivanje – sa porodicom, sa zvukovima i ritmovima ulica i sa ljudima koji ga okružuju na mestu gde živi. On je prošao ozbiljno putovanje kako bi otkrio gde je to mesto.

„Kao prilično mlad sam napustio mesto na kojem sam odrastao i živeo sam na mnogim različitim mestima – proputovao sam svet u potrazi za egzotičnim. Radoznalost i smisao za avanturu gurali su me napred – kada pogledam unazad, to mi je takođe pomoglo da otkrijem značenje doma.“

„Pre nego što sam zasnovao porodicu, skoro stalno sam putovao – živeo sam život u stalnom pokretu – i dom mi je bio gde god bih se probudio svakog dana. Bukvalno sam bio beskućnik, iako sam negde plaćao stanarinu, zato što nisam imao osećaj pripadanja. Iza tog stalnog kretanja postojao je osećaj potrage za mestom gde pripadam, osećaj potrage za domom.“

„Rođenje sina i knjiga SON koju sam napravio o njemu po prvi put su me naterali da sagledam svoje neposredno okruženje. Tek tada mi je postalo jasno da je suština doma više u intimnom prostoru koji delim sa osobama koje volim nego u mestu, gradu ili određenoj kući.“

ƒ„Sva putovanja i fotografije do tog trenutka pripremili su me da napravim te slike svog sina. I pružili su mi ono za čim sam uvek tragao na fotografiji – pravu vezu sa univerzalnim doživljajem, koji je takođe bio potpuno i jedinstveno moj.“

„Od izdavanja knjige SON takođe imam osećaj da kroz mnoga dela nastavljam da istražujem ideju doma – idem u koncentričnim krugovima od središta koje predstavlja moja porodica. Barselona predstavlja još jedan nastavak tog ličnog putovanja. I dalje fotografišem dom, samo to činim na drugom mestu.“

Stvaranje emotivnih veza

Kris opisuje čin fotografisanja kao „sredstvo koje me spaja sa onim sa čim uspostavljam vezu“ i kao „izgovor da se povezujem i otkrivam više o sebi“. Ipak, priznaje da može da prođe određeno vreme pre nego što se u novom domu približi emotivnoj vezi ili kvalitetu koji uvek traži – u pitanju je retki element koji poseže i drži vas „prikovane“.

„Kada pogledam rane slike koje sam napravio na mestu koje mi je potpuno nepoznato – uviđam element novih otkrića. Sve izgleda odlično, uz osećaj svežine i egzotične novine – kada to prevaziđem i pronađem bogatiji i dublji doživljaj, slike počinju da nastaju.“

Sunce i senke u Barseloni snimljeni pomoću fotoaparata bez ogledala EOS M5

„Na primer, kada sam počeo da snimam slike za projekat koji je prerastao u moju knjigu SON, nisam ih posmatrao u profesionalnom kontekstu – bio sam samo otac koji pravi slike svoje porodice. Iznenadio me je organski kvalitet tih slika i shvatio sam da je to ono što sam oduvek tražio na fotografiji. Nisam pokušavao da napravim lepu sliku, samo sam posmatrao nešto sa čim imam vezu. Ista stvar važi za sve što fotografišem. Što bolje razumem nešto, slike su više organske i veći je stepen emotivne istine na njima.“

„Stoga, dok pregledam slike tokom obrade, ne tražim savršeno svetlo, kompoziciju ili ekspoziciju – tražim sliku koja će me naterati da stanem i zaista mi privući pažnju; sliku koja me privlači na emotivan način. To je takođe jedini način da ta slika bude zanimljiva nekom drugom, kod koga će probuditi sličnu emociju.“

Kristofer Anderson fotografiše sredovečnu ženu u cvetnoj haljini pomoću fotoaparata EOS M5

„Svi trikovi sa kombinacijama svetla, bojama itd. u suštini predstavljaju samo „šarene laže“. To nisu stvari koje čine da neko uspostavi vezu sa slikom. To su samo ukrasi. Poželjno je da pravu suštinu slike predstavlja nešto sa čim svi mogu da uspostave vezu. Ponekad je u pitanju nešto što ne možete čak ni da objasnite, artikulišete ili definišete, ali je tu. U pitanju je magija koja čini da se slika izdvoji i zaobiđe sve smetnje. Svako može da snimi lepu sliku, ali to nije dovoljno za mene – želim da moje slike stvaraju dublju vezu“

„Moj rad pokriva sve, od ratne fotografije do portretisanja i sve između, uz mnoštvo različitih vizuelnih jezika – smatram da postoji jedna stvar koja ih objedinjuje, a to je isti osećaj emotivne povezanosti.“

Poezija ulica

Povezivanjem sa nepoznatim ljudima i mestima u Barseloni, Kris je objasnio da mu je cilj bio da zabeleži nešto što opisuje kao senzualnost i poeziju ulica:

 Odsjaj na vlažnom trotoaru fotografisan pomoću Canon fotoaparata bez ogledala EOS M5

„Prelepa stvar u vezi sa uličnom fotografijom je to što vam daje dozvolu da posmatrate i da se povezujete. Sâmo izvođenje takođe predstavlja disciplinu, poput sviranja muzičkog instrumenta, koja u određenoj meri koristi uvežbano zapažanje. U određenoj meri to je kao štelovanje radija – prvo dobijate samo šum, a zatim iznenada pronađete zvuk muzike i osetite ritam mesta na kojem se nalazite. Senzualno zadovoljstvo je jedini način na koji to mogu da opišem.“

„Na ulici postoji magična prašina koja pronađe put do slike – možda je u pitanju svetlo, a možda i kompozicija ta koja je oživljava. Svetlo naročito može da promeni scenu i da okupa nešto tim onostranim sjajem – situaciju obogaćuje nečim što prevazilazi boje, akcijom ili geografijom mesta. Dosta tražim svetlo, ali smatram da je svetlo intuitivno i da je u pitanju nešto što možete da osetite, a ne samo da vidite. Svetlo prevazilazi trenutak.“

 Kristofer Anderson fotografiše devojku sa crvenom kosom na ulici u Barseloni pomoću fotoaparata M5

„U suštini, moje fotografije predstavljaju odraz mog iskustva i kada sam na ulici želim da zabeležim poeziju, a ne da napravim reportažu! Kada se sve to uklopi – poput devojke sa crno-belom majicom i uzbudljivom crvenom kosom koja ulazi u neverovatne crne senke i jarko svetlo uske ulice – to je poezija“

Dobar fotoaparat

Za beleženje poezije ulica Barselone Kris je koristio EOS M5, novi kompaktni i lagani fotoaparat kompanije Canon bez ogledala, koji objedinjuje mnoštvo atributa koje traži u dobrom fotoaparatu – lakoću korišćenja, odličnu prenosivost i izvanredne performanse za postizanje rezultata.

„Dobar fotoaparat treba da pruža prirodan doživljaj korišćenja. Želim brzo da reagujem na scenu, a ne da moram da razmišljam o mehanici – to po mom mišljenju narušava magiju slike. Za fotoaparat je važnije da može da omogući beleženje emotivne veze od toga kakve su mu tehničke specifikacije. Mali, lagani fotoaparat kao što je EOS M5 naročito je pogodan za situacije kada moram dugo da pešačim – poput 8 km koje sam prešao tokom snimanja u Barseloni.“

„Ranije sam radio u građevinarstvu, gde svako ima svoj čekić koji poznaje i koji je udoban za rad. Isto je sa fotoaparatom; potrebno je da znam kao će reagovati i da mi bude udoban za korišćenje – tako da mogu da se oslonim na njega kao produžetak mog oka i ruku. Potrebno je da znam da će završiti posao! EOS M5 mi to pruža.“