Bela sela u Španiji pružaju uvid u delić iščezle prošlosti
Marselo del Pozo
Zadivljujuće skupine kockastih kuća na vrhovima planina u Andaluziji, prekrivenih stablima maslina, „Pueblos Blancos“ ili bela sela u južnoj Španiji, ime su dobila po kreču kojim se kuće farbaju kako bi unutrašnjost ostala hladna.
Lavirinti uskih uličica podsećaju na vreme kada je ovaj region bio poznat kao Al-Andalus i bio je deo srednjevekovne muslimanske teritorije. Mnogi nazivi imaju arapsko poreklo, kao što je Alcala, što znači „zamak“.
Još jedan podsetnik na davnu prošlost predstavlja čest sufiks „de la Frontera“ ili „od granice“, što datira iz vremena kada je Španija bila podeljena na hrišćanske i muslimanske teritorije.
Lokalni festivali obuhvataju sve, od religioznih povorki, tokom kojih muškarci vuku statue okićene cvećem kamenom popločanim ulicama, do trka bikova, kada se bikovi puštaju kroz selo, a učesnici se sakrivaju iza rešetki kako bi se zaštitili od njihovih rogova.
Iako je ovaj region zadivljujuće lep i predstavlja magnet za turiste koji posećuju jug Španije, takođe je jedna od najsiromašnijih oblasti u zemlji i ima jednu od najviših stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji.
Andaluzija je, prema agenciji Eurostat, tokom 2015. godine bila drugi region u Evropi po stopi nezaposlenosti, gde gotovo jedna osoba od tri nema posao. Više od polovine mladih ljudi je nezaposleno.
Ljudi su ovde tradicionalno živeli od proizvodnje maslinovog ulja (Španija je, bez premca, najveći proizvođač maslinovog ulja na svetu), ali se očekivanja menjaju, a mladi ljudi nisu oduševljeni dugačkim radnim vremenom i malom platom u poljoprivredi.
„Mladi ljudi beže u gradove“, kaže 19-godišnji Hoze Maria Kortiho koji živi u Vega de los Molinos, delu Arkos de la Frontera, belom selu na litici koja se spušta u dolinu.
Agustin Pinja, proizvođač sira iz obližnjeg sela Vilaluenga del Rozario ugneždenog u sredini nacionalnog parka Siera de Grazalema, slaže se s njim.
„Mladi ljudi ne žele da rade u poljima zato što je to robovski život“, kaže ovaj 58-godišnjak koji je ceo život proveo obrađujući zemlju. „Oni žele da rade od ponedeljka do petka.“
Život u selu je tih i miran, kažu stanovnici, a to predstavlja podsetnik na stara vremena.
„Kada odem u veliki grad, jedva čekam da se vratim kući“, kaže Kortihova 50-godišnja majka Maria Hoze Manzano. „Tamo su samo buka, žurba i stres.“
(Napisala Sonja Dauset)