Održavanje italijanskog srednjovekovnog sela u životu
Unutar kamenih zidina srednjovekovnog sela Santo Stefano di Sesanio, uske ulice krivudaju kroz kamene lukove, popločane trgove i okolne građevine.
Ulice su uglavnom prazne, osim turista koji se dive arhitekturi i okružujućim brdima u južnoj italijanskoj provinciji L'Akvila.
Selo koje vekovima živi od poljoprivrede i proizvodnje vune, Santo Stefano di Sesanio, ima samo 108 stanovnika, što je manje od desetine populacije koju je imalo pre Prvog svetskog rata, prema rečima njegovog gradonačelnika. Kao i u mnogim selima u okolini, većina stanovnika otišla je da radi u gradovima ili u inostranstvu, zbog čega je selo ostalo skoro napušteno.
Decenijama kasnije, njegova nedirnuta arhitektura privukla je pažnju švedsko-italijanskog preduzetnika Danijela Kilgrena, koji je na nju nabasao tokom putovanja motorom 1999. godine.
Kilgren je kupio nekoliko kuća, a zatim ih je 2005. pretvorio u hotel sa sobama rasutim po centru. Lokalno stanovništvo kaže da je ovaj projekat privukao turiste i ponovo oživeo selo.
„Kada sam prvi put došao ... izgledalo je skoro napušteno“, kaže Kilgren. „Sve se zaustavilo u nekom prošlom vremenu.“
Iako u njemu i dalje žive pastiri i farmeri, danas Santo Stefano di Sesanio oživljava kroz turizam, a stanovnici pokušavaju da privuku posetioce u živopisne kuće u okružujućim nacionalnim parkovima Gran Saso i Monti dela Laga.
„Jasno je vidljivo povećanje broja posetilaca“, kaže gradonačelnik Fabio Santavika, ne navodeći brojke. „Ljudi su otvorili domove, iznajmljuju sobe, otvaraju restorane. To je pozitivna stvar.“
U selu sada postoji desetak smeštajnih jedinica za turiste, kaže Santavika, uz planove za razvoj lokalnih aktivnosti za slobodno vreme.
Prema najnovijim dostupnim ciframa iz regionalne turističke organizacije, u selu je zabeležen boravak 4.361 turista tokom 2013. godine, u odnosu na 900 koliko je zabeleženo 2005. godine.
Santo Stefano di Sesanio je jedno od nekoliko sela u regionu Abruco u kojem je došlo do opadanja broja stanovnika usled kolapsa proizvodnje vune nakon predstavljanja sintetičkih materijala, siromaštva i prirodnih katastrofa u ovoj trusnoj oblasti.
U obližnjem selu San Silvestro vegetacija je vidljiva u praznim građevinama. Dalje na severu, selo Vale Piola je napušteno.
Kako kaže Santavika, selo Santo Stefano di Sesanio imalo je približno 1.100 stanovnika pre Prvog svetskog rata.
Ovo selo, čija populacija tokom zimskih meseci dodatno opada pošto neki stanovnici menjaju njegovu nadmorsku visinu od 1.250 metara za dolinu, takođe je privuklo vlasnike sekundarnih domova iz gradova.
„Ljudi vole da dolaze u ovaj region“, kaže jedna od stanovnica Amelija, koja je vlasnica prenoćišta i turistima nudi časove kuvanja. „Naporno radimo kako bismo ga otvorili ka svetu.“