Polipi, razmnožavanje i ljudi: neobičan, ali poznat svet razmnožavanja korala

Bilo bi pošteno reći da je koral neshvaćena životinja. Da, životinja. Jer, premda živi koral liči na biljku, a mrtvi koral podseća na neku vrstu krečnjačke stene, prava istina je mnogo složenija. Međutim, ono što je zaista zapanjujuće jeste to koliko mi imamo zajedničkih crta sa njima. Dakle, počnimo od početka. Kako je moguće da je koral životinja?

Pa, kada pažljivo pogledate, možete videti da se svaki od njih sastoji od hiljada sitnih stvorenja sa mekim telom, koja se zovu polipi. Ovi slatki, mali organizmi srodni su meduzama i morskim sasama i žive zajedno u kolonijama. Oni luče kalcijum-karbonat od kog, poput minijaturnih arhitekata, stvaraju kameni svet u kom žive. „To je trodimenzionalna struktura, koja omogućava odvijanje života na grebenu“, objašnjava dr Džejmi Kregs (Jamie Craggs) iz kompanije Coral Spawning International. „Baš nalik zgradama u gradu“.

A unutar ovog grada žive sitne alge zooksantele, koje vrše fotosintezu (apsorbuju sunčevu svetlost, vodu i ugljen-dioksid da bi se hranile i stvarale kiseonik), obezbeđuju koralima hranu i daju im predivne boje koje ih čine tako lepim. To je simbioza – korali se brinu o algama, a alge se brinu o koralima.

Dakle, oni žive u zajednicama, stvaraju okruženje u kom imaju obilje hrane i zahtevaju čiste, tople i zdrave uslove za napredak. Sve zvuči prilično poznato, zar ne? Pa, postoji još jedna, suštinska crta koja nam je zajednička sa koralima: razmnožavanje. Ali sigurno, ono ne može biti ni nalik našem? Pa, da i ne.

Kako korali stvaraju novi život

Način na koji se korali razmnožavaju je oduvek pomalo mističan. Uslovi moraju biti idealni da bi korali bili spremni za razmnožavanje – temperatura mora, vreme zalaska sunca, pun mesec... Sve to je složeno. Ali kada se sve kockice slože, dešava se nešto sasvim neobično, što dr Kregs opisuje kao „živu lava lampu“. Kolonije korala ispuštaju mnoštvo jajašaca i spermatozoida u vodu, koji potom plutaju i susreću se. Dolazi do oplodnje i nastaju larve, koje okeanske struje nose dok ih ne ostave na steni ili drugoj koralnoj strukturi. Zatim se razvijaju u korale koje poznajemo.

Ključno je to što se ovo dešava samo jednom ili dvaput godišnje, a koralima može biti potrebno mnogo meseci za sazrevanje. Dakle, kada se temperatura mora poveća i korali budu pod stresom, izbacivanje sitnih algi je muka. Korali pobele (fenomen poznat kao „izbeljivanje“) i iako se ponekad mogu oporaviti, dugotrajni ili ponovljeni slučajevi izbeljivanja ih ozbiljno slabe i čine prirodni oporavak gotovo nemogućim. Zbog toga su morski biolozi razvili alternativne metode za podržavanje razmnožavanja i obnavljanja korala.

Baštovansko kultivisanje korala

Ovo je najčešći način na koji ljudi mogu da pomognu koralima da se regenerišu i pokazao se uspešnim na mnogim mestima. Ideja je jednostavna, objašnjava dr Kregs: „Oni su klonalni organizmi – dele se iznova i iznova kako bi formirali nove polipe, a zatim i novi koral. Dakle, možete odlomiti deo korala i pričvrstiti ga na novu stenu, na isti način kao što biste uzeli reznicu ruže i presadili je“. Ono što je najvažnije, to je jeftin i brz način za obnavljanje grebena, koji ne zahteva posebne veštine. Ali on upozorava da je to, ipak, samo „stvaranje novog korala koji je genetski klon roditeljskog korala“.

Ovo može predstavljati problem jer baš kao i mi, i korali se razlikuju među sobom. Neki su otporniji na opasnosti od drugih. „Ograničena genetska raznolikost znači da ne unapređujemo otpornost na buduće klimatske uslove“, objašnjava on. „Jer ako koral od kog uzimate ʽreznicu’ nema otpornost na događaje izbeljivanja, dugoročno će propasti“. Ovaj problem predstavlja srž istraživanja dr Kregsa: kako stvoriti nove vrste korala koje su dovoljno jake da izdrže klimatske promene.

Ponovno stvaranje magije okeana

U redu, priznajemo, ovaj treći način nije baš ʽmagija’, više je nauka. I može da se odvija na dva načina – jajašca i spermatozoidi se hvataju ispod mreža postavljenih iznad koralnih grebena, a zatim ih ronioci prikupljaju i prenose u laboratoriju radi razmnožavanja. To je dugotrajan proces, koji zahteva mnogo stručnih veština, novca i, pre svega, strpljenja, jer čekate da se prirodno mrešćenje dogodi nekoliko puta godišnje. Drugi način je osmislio sam dr Kregs.

Tokom svoje karijere i doktorskih istraživanja, koristeći svoje stručno znanje i ciljane tehnologije, uspeo je da reprodukuje idealne uslove za mrest korala u laboratoriji. Tako se sada korali mogu stimulisati na razmnožavanje više puta, u kontrolisanim uslovima, a spermatozoidi i jajne ćelije se odmah prikupljaju, pa je rizik od gubitka ili oštećenja minimalan.

Zatim se sprovodi vrsta vantelesne oplodnje korala i nove larve korala, „bebe iz epruvete“, nastaju za samo nekoliko dana. Nakon toga se vraćaju u akvarijum da porastu pre nego što se prebace na greben. Uzgajanjem korala na ovaj način, dr Kregs može da identifikuje i ukrsti najotpornije vrste i tako stvori potpuno nove, koje mogu da opstanu u svim osim u najagresivnijim i najštetnijim okolnostima.

Dakle, da, mi ljudi imamo mnogo više zajedničkog sa koralima nego što bismo ikada mogli zamisliti i, kao što je to slučaj sa nama, i njima je nekad potrebna pomoć sa razmnožavanjem. Ali naša povezanost sa koralima nije samo niz iznenađujućih sličnosti. Kada korali opstaju i život u okeanu buja, život je bolji za sve. Ne samo za milione ljudi kojima su ekosistemi koralnih grebena izvor hrane, prihoda i zaštite obale, već i za svakog pojedinca na svetu.

„Naš svaki drugi udah nas snabdeva kiseonikom iz okeana“, naglašava dr Kregs. „Ovaj kiseonik se stvara u okeanskim sistemima i direktno utiče na ljudsko i zdravlje okeana. Potrebni su nam zdravi okeani da bi ljudi bili zdravi“.

Saznajte više o našem partnerstvu sa kompanijom Coral Spawning International i organizacijom Nature Seychelles.