od predgrađa do koralnog grebena

Ako ste čuli za London, čuli ste za Severnu liniju metroa. Kao deo poznatog londonskog metroa, linija se proteže od najsevernije tačke Londona pa sve do juga, i završava se u gradskoj četvrti Morden. Može se reći da je Morden prilično neupadljiv za londonska predgrađa. Tiši je, ispunjen porodičnim kućama i zelenim površinama. Ovo mesto, međutim, nije poznato po ronjenju sa bocom (skuba ronjenje), azurnom nebu i tropskim klimama. Pa kako je, zaboga, Morden postao dom tajni koralnih grebena?

Ušuškan na industrijskom imanju, u skladištu koje je prepuno opreme, mali tim izuzetnih ljudi stvara nešto zaista veličanstveno. Otkrili su kako veštački da usklade sile prirode i pokrenu mrešćenje korala – događaj parenja koji je za naučnike podjednako bio izvor divljenja zbog svoje zapanjujuće lepote i duboke frustracije zbog naizgled slučajnih dešavanja. Ovde se desetine akvarijuma i korita nalaze u zamračenim prostorijama, povezani sa sistemima koji kontrolišu njihovu sredinu – temperaturu, foto-period, lunarni ciklus, ishranu – i Canon fotoaparatima, koje dokumentuju njihov razvoj tokom dana, nedelja i meseci.

Zajedno nadgledaju i podstiču predvidivo mrešćenje češće nego što to priroda čini. A kada saznate da se korali često nazivaju „kišnim šumama mora“, to vam pomaže da shvatite zašto ovaj rad nije samo magičan, već i neophodan. Uz partnerstvo sa kompanijom Canon, sada mogu da koriste širok asortiman profesionalne fotografske opreme – fotoaparate i različite objektive – kako bi kreirali vizuelnu enciklopediju mrešćenja korala kakva ne postoji.

Kompanija Coral Spawning International (nekada Coral Spawning Lab), čiji su osnivači morski biolog dr Džejmi Kregs, čuvar grebena i stručnjak za održavanje akvarijuma Vinsent Tomas (Vincent Thomas) i profesor morske biologije dr Majkl Svit (Michael Sweet), predstavlja komercijalni ogranak istraživačkog projekta koji se razvijao tokom celog Džejmijevog života kao odraslog čoveka. Ali tek nakon decenije pokušavanja da razotkrije misterije mrešćenja korala, došlo je do „eureka“ trenutka, koji je postao priča o nastanku laboratorije i, opet, nije bio ni blizu okeana kada se to desilo.

„Ronilačka kompanija na Fidžiju je objavila tvit: Za dva dana dođite i zaronite, i pogledajte mrešćenje korala!“ priseća se. Ali kako su znali? „Taj tvit mi je pružio tačan trenutak koji sam mogao da iskoristim da započnem proučavanje parametara životne sredine", objašnjava. „Zato što smo dobili datum, mogli smo da se vratimo unazad i utvrdimo kada je bio lunarni ciklus“. Mogli smo da počnemo da prikupljamo podatke sa grebena“. Za manje od godinu dana, Džejmi, Majk i tim iz Hornimanovog muzeja u Londonu proizveli su prvo predvidljivo, masovno mrešćenje korala na svetu, u potpuno zatvorenom sistemu.

Možda biste očekivali da su mehanizmi ove neverovatne misterije strogo čuvana tajna, ali nije tako. Tim je učinio svoja istraživanja javno dostupnim, čime su omogućili svakome, bilo gde u svetu, da ih koristi za obnovu lokalnih grebena ili kao osnovu za dalja istraživanja. Zapravo, Majk kaže: „Ovo je zaista važan deo celog procesa. Želimo da napravimo razliku; želimo da doprinesemo kako bi koralni grebeni preživeli za generacije koje dolaze“. Brzo su shvatili da, iako postoji velika želja za sprovođenjem projekata obnove grebena, od njih se takođe tražila podrška. To je uključivalo brojne zahteve da se obezbede alati i stručnost potrebni za pokretanje ovih projekata, što je ubrzo postalo neodrživo.

Dakle, razmotrili su komercijalizaciju koncepta. Ubrzo su proizvodili i isporučivali ogromne količine „laboratorija u kutijama“ koje su se mogle odmah koristiti na lokacijama širom sveta, uz stručnu tehničku podršku Džejmija, Vinsa i Majka, naravno. „Vins i ja, zbirno, imamo 55 godina iskustva u održavanju morskih akvarijuma, a Majk sprovodi najmodernija naučna istraživanja u proteklih 20 godina“, objašnjava Džejmi. „To je savršena kombinacija, imamo bogato znanje, ne samo u pravljenju akvarijuma, već i u razumevanju svih nijansi toga kako se može učiniti funkcionalnim“. I to je, mislim, naša jedinstvena prednost i razlog zbog kojeg nam se ljudi obraćaju. Zato što žele našu podršku da bi mogli da uspeju“.

Kako se poslovanje širi, tako napreduje i tehnologija, a Džejmi povlači paralele sa metodologijama proizvodnje, u kojima se svaki deo procesa može ponovo razmotriti, unaprediti, prilagoditi i razviti kada nove informacije i alati postanu dostupni. Na primer, takođe su dizajnirali nova korita u obliku slova V, koja se mogu povezivati („Kao Lego kocke“, uz osmeh kaže Džejmi) i proširiti prema potrebama kapaciteta. Dodatne komponente se zatim mogu dodati, po potrebi, kako bi se omogućile razne namene. „Kompanija iz San Franciska razmatra pravljenje rama sa robotskom rukom kako bi automatizovala mnoge procese, hranjenje, sifoniranje i čišćenje 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji“, objašnjava on. „Naravno, može se integrisati i fotografija“, dodaje Vins. „Sistem bi mogao bi da fotografiše svaki koral i prati njihov razvoj tokom vremena“.

Sa samo jednim koritom od dva metra, što je kapacitet za 1.260 korala, razmere ove prilike za fotografisanje, kao i podataka koji se tako mogu prikupiti, zaista su ogromne. A to je važno jer tako nastaje ogromna i sveobuhvatna baza podataka o aktivnostima korala, koja pomaže pri optimizaciji procesa gajenja. Kao što možete pretpostaviti, makro objektiv je izuzetno važan za praćenje napretka korala, a fotografisanjem svakog novog „čepa“ korala u određenim intervalima mogu se pratiti stope smrtnosti i može se izračunavati površina svakog primerka, jer svi počinju od standardizovane veličine. „Dakle, možemo početi da procenjujemo brzine protoka, režim ishrane, intenzitet osvetljenja, različite vrste biljojeda koje su potrebne – šta funkcioniše, a šta ne funkcioniše“, objašnjava Vins. „Pokušavamo da kopiramo prirodu, ali imamo mnogo veću kontrolu“.

„Ako pričvrstimo kameru na fluorescentni mikroskop, možemo primeniti različite fluorescentne markere u različitim fazama“, dodaje Džejmi. „U suštini, dokumentovali smo različite faze embriona i sve one doprinose podacima koji se nalaze u istraživačkim radovima koje objavljujemo“. U tom smislu, njegov fotoaparat je često povezan sa mikroskopima i sterilnom opremom, pa fotografiše intervalske slike i snima još mnogo toga. Fotoaparat je postao sastavni deo laboratorijske opreme tima i, što je podjednako važno, on im omogućava da podele priču o svom radu sa širom publikom.

Njihov rad i pedantno dokumentovanje svake faze procesa od suštinskog su značaja za razumevanje i obnovu koralnih grebena širom sveta, koji trenutno trpe posledice više vrsta ljudskog delovanja. Klimatske promene, zakiseljavanje okeana, zagađenje, prekomerni ribolov, pa čak i fizička oštećenja doprinose smanjenju dragocenih grebena, koji su prepoznati kao jedni od najraznovrsnijih ekosistema na planeti. Ali ovo je tek pola priče. Prema Ujedinjenim nacijama, koralni grebeni doprinose vrednosti od usluga u iznosu od 2,7 biliona dolara godišnje, uključujući ključnu prirodnu infrastrukturu koja štiti sve ranjivije obale od oluja i poplava, bezbednost hrane za ugrožene populacije, prihode od turizma, pa čak i sirovine za lekove koji spasavaju živote. Obnova koralnih grebena je nesumnjivo imperativ.

„A realnost je takva da kad ne bi bilo klimatskih promena, ne bismo morali da radimo ništa od ovoga“. I obnovom svakako nećemo uspeti da ponovo izgradimo koralne grebene u svetu“, navodi Majk. „To znamo zasigurno, jer su razmere zaista ogromne. Ali ono što možemo da uradimo jeste da pokušamo da obezbedimo dovoljno vremena“. On navodi primer ostrva Palau, na kom se koralni grebeni mogu oporaviti i već se polako oporavljaju od izbeljivanja (kada povećanje temperature izbeljuje korale, što im oduzima energiju i izvor hrane), jer je prirodno izolovano i nije izloženo prekomernom izlovu ribe niti ljudskim patogenima. „Obnavljanje je način da pomognemo koralima i pokrenemo proces njihovog oporavka“.

Da bismo u potpunosti razumeli rad kompanije Coral Spawning International, potrebno je da se vratimo osnovama razmnožavanja. Mrešćenje je događaj tokom kog kolonije korala oslobađaju veliku količinu jajašaca i spermatozoida u vodu. To je očaravajuć događaj, a Džejmi ga opisuje kao nešto „nalik živoj lava lampi“. Ova jajašca i spermatozoidi plutaju i susreću se, prirodno se oplođuju i stvaraju larve, koje okeanske struje nose dok ih ne ostave na steni ili drugoj koralnoj strukturi. Larve zatim prolaze kroz metamorfozu, pretvarajući se u korale kakve znamo. Međutim, u procesu koji sprovode Džejmi i njegov tim, ova jajašca i spermatozoidi se prikupljaju u posebne kontejnere i prenose u laboratoriju. Tu se sprovodi vrsta vantelesne oplodnje korala i nove larve korala, „bebe iz epruvete“, nastaju za samo nekoliko dana. Zatim se vraćaju u akvarijum da porastu.

Jedan od razloga za ovaj proces je to da se timovima omogući proučavanje reproduktivne aktivnosti i obezbedi genetska raznolikost kod korala, što će ih učiniti otpornijim u budućnosti. Džejmi objašnjava: „Tokom događaja izbeljivanja, uvek će biti pojedinih korala koji neće nužno izbledeti“. Dakle, zahvaljujući njihovom genetskom kodu, oni su već otporni. Međutim, ako su preživele kolonije na suprotnim stranama ostrva, nikada se neće razmnožavati bez intervencije. Dakle, možemo da ih spojimo u laboratoriji kako bismo stvorili sledeću generaciju. Takođe možemo da sprovodimo selektivno razmnožavanje jedinki. Dakle, potomci koje stvaramo su otporniji na izazove nastale usled klimatskih promena. Međutim, isti faktori okruženja znače i to da je kompanija Coral Spawning International u trci sa vremenom. „Verovatno nam je ostao period od najviše osam godina“, objašnjava Majk. „Ako do tada ne budemo ostvarili veliki uticaj, možda će biti prekasno“.

Kroz svoje partnerstvo sa kompanijom Canon, tim iz kompanije Coral Spawning International koristi najmodernije fotoaparate i objektive za dokumentovanje ovog izvanrednog rada. Ovi alati će im omogućiti da inspirišu amatere akvariste, aktiviste iz oblasti očuvanja prirode i zajednicu morskih biologa, ali i da stvore priču koja može dopreti do šire publike, izvan stručnih krugova. Jer kada nešto podjednako fascinira i obrazuje, to navodi svet da obrati pažnju i, često, da deluje. Iako se publike mogu razlikovati, vizuelna priča ostaje ista: moćna priča o čudu, hitnosti i nadi koja ostavlja utisak na svakoga, bez obzira da na to li im je dom južni Pacifik... ili južni London.