Virtuelna stvarnost omogućava da iskusite greben kao da je pored vas.

„Naučnicima se savetuje da ne budu previše emotivni, jer se naš rad zasniva na brojevima. Ali meni, kao naučniku koji se bavi koralnim grebenima, to je skoro nemoguće“. A ponekad, samo ponekad, upravo emocija je ta koja pokreće promene. Za Madlen Sent Kler, koja je takođe i snimateljka, usmeravanje tih osećanja u rad je neophodno. Zato što je njen cilj da osvoji srca i umove onih koji gubitak koralnih grebena doživljavaju kao nešto što se jednostavno dešava negde drugde.

Ali ipak, ona zna da je jedno videti njihova ogromna, prelepa prostranstva na ekranu, a sasvim drugo doživeti njihovu boju, pokret i život svojim očima. Dakle, jednako je teško, ako ne i teže, preneti snažan osećaj šoka i gubitka kada se prvi put susretnete sa devastiranim, degradiranim grebenom. „Neverovatno je teško preneti ljude iz domova u ovaj podvodni svet i navesti ih da osete koliko je ovaj ekosistem lep, ali i koliko je njegov gubitak kritičan“, kaže ona. „Zbog toga sam zgrabila priliku da snimam koralne grebene Sejšela za virtuelnu stvarnost“.

Ali mnogo toga je moralo da se dogodi da bi se snimio prvi kadar. „Morali smo da pronađemo jedan degradirani i jedan zdrav greben, kako bismo mogli da pokažemo razliku“, objašnjava Medlin. „Sarađivali smo sa organizacijom Nature Seychelles da bismo to uradili i pronašli smo malu, ali neverovatno lepu oblast korala – mnogo različitih vrsta, sve netaknuto. Ali ta savršenost imala je svoju cenu. „Bio je veliki nalet onoga što mi zovemo podvodno strujanje – gde se voda kreće s jedne na drugu stranu“, objašnjava ona. „To je obično mesto gde talasi guraju i vuku uz obalu, što je odlično za korale – i zato su i bili tako zdravi – ali nije dobro za snimanje, posebno za virtuelnu stvarnost, koja zahteva stabilnost“. Zato je počela potraga za drugim mestom sa netaknutim koralima, ali sa manje kretanja vode.

Nisu mogli da ga nađu.

„Pronalaženje degradiranih lokacija bilo je lako, jer njih ima svuda. Neke su preuzele alge, što predstavlja sledeću fazu smrti ekosistema koralnog grebena, a druge su bile svedene na gomilu krhotina i kamenja. Bilo je veoma teško, veoma emotivno“. Dakle, vratili su se na početno mesto. To je bila njihova jedina prilika. 

Kao što je otkrila Kejt Kregs iz kompanije Coral Spawning International, kada je započela fotogrametriju grebena Sejšela, rad pod vodom sa fotoaparatom je prava avantura. Prvo, potrebno je mnogo pripreme. Stalne provere opreme obezbeđuju da u fotoaparat 100% ne prodire voda (čak i malo curenje u podvodnom kućištu može značiti katastrofu). Drugo, fotoaparat mora biti pravilno postavljen i stabilan u vodi. „Poslednje što želite je da fotoaparat polako tone ili da previše pluta; želite da lepo i neutralno zauzima svoje mesto u vodi i da vas ne vuče ni nagore ni nadole“, objašnjava Medlin. Sve se to dešava u bazenu, mnogo pre nego što se ode u more.

Onda se sve svodi na pozicioniranje. „Osnovni princip virtuelne stvarnosti je da snimate u visini glave“. Ali ronimo sa bocama, u horizontalnom položaju, tako da to nije izvodljivo“, kaže ona. Nekoliko dana je detaljno testirana svaka moguća pozicija pod vodom. Vodootporno kućište na kameri je više puta skidano, vraćano i pomoću pumpe stavljano pod pritisak, kako bi se svaki put mogao proveriti snimljeni materijal. Uz stalno oblačenje i skidanje opreme za Medlin i njenog sigurnosnog ronioca, Sofi (Sophie), svaki test je trajao satima. „Morali smo da odredimo idealno mesto za potpuno sveobuhvatno iskustvo posmatranja korala, a da pritom budemo dovoljno udaljeni da fokus i dubinska oštrina budu odgovarajući“.

A kako nije bilo drugih očuvanih lokacija, osećao se veliki pritisak. Intenzivno podvodno strujanje vuklo ih je sa jedne na drugu stranu, napred i nazad dok su pokušavali da snimaju. Bilo im je potrebno mnogo snage da snimci budu što stabilniji, kako gledaoci ne bi osetili mučninu od prekomernog kretanja, ali u jednom trenutku strujanje je bilo toliko jako da je bilo potrebno „malo domišljatog majstorisanja“. „Tegove smo pričvrstili za stativ pomoću ronilačkih pojaseva i dodali sredstvo za plutanje kako bismo lakše postavili tešku opremu na morsko dno“. Zatim smo dodali kameru i VR objektiv kako bismo mogli da snimimo nekoliko kadrova bez podvodnog strujanja“.

Neverovatna snaga vode je ovaj naizgled jednostavan zadatak pretvorila u veliku zajedničku muku. Medlin, Sofi i tim organizacije Nature Seychelles okupili su se na dubini od petnaest metara pod vodom da bi se izborili sa jakim podvodnim strujanjem i pričvrstili stativ na dnu okeana. „Dno je bilo peskovito i nestabilno, sve se ljuljalo i svi smo lelujali s jedne na drugu stranu. Ali rezultati su bili vredni te muke“. 

To je bilo snimanje koje je testiralo granice svih prisutnih. „Prepuni adrenalina, znali smo da sve ide dobro, ali svi smo bili emocionalno i fizički iscrpljeni na kraju svakog dana. Više puta smo ulazili i izlazili iz vode, sa svim što to podrazumeva. Nakon ronjenja, pripremali smo svu opremu i prebacivali snimke na računar kako bismo mogli da ih pregledamo i izvučemo pouke za snimanje sledećeg dana“. Tako je svaki dan počinjao u 05:00, da bi se izbegla podvodna strujanja, i završavao kasno u noć.

„Ali ovo je san – približiti koralne grebene ljudima“, kaže Medlin. „Kaže se da ʽštitiš ono što voliš’, ali ja verujem da je za ljubav potrebno poznavanje. Zato se nadam da će ljudi koji gledaju ovaj VR dokumentarac naučiti nešto, ali se takođe nadam da će osetiti deo mojih emocija, ljubavi i divljenja prema koralnim grebenima i da će i sami osetiti nešto. Hitnost, svakako, ali i nadu“.

Pratite napredak našeg rada sa kompanijom Coral Spawning International i organizacijom Nature Seychelles ovde na veb-lokaciji PRIKAŽI.