Upoznajte spasioce koralnih grebena iz organizacije Nature Seychelles

Uvek je zanimljivo saznati šta je dovelo ljude do njihovog radnog mesta, ali za tim u objektu ARC (eng. Assisted Recovery of Corals) organizacije Nature Seychelles to je posebno zanimljivo. Prvo, zato što potiču sa potpuno različitih strana, a ipak se uklapaju kao savršena celina. Ali oni takođe pričaju priču o vrednoj zajednici, koja je posvetila svoj život moru i koja se danas nalazi u samom centru globalno važnog projekta očuvanja prirode.

Kliknite na vezu u nastavku da biste upoznali tim:
• Prija Didon: službenik za akvakulturu korala
• Viktorija Sturm, naučno-tehnička terenska službenica
• Dr Luka Saponari, viši naučno-tehnički terenski službenik

Prija Didon, službenik za akvakulturu korala

„Ostrvljani širom sveta zaista osećaju kako je to kada koralni greben propada“, objašnjava Prija. Za nju, rođenu i odraslu na Sejšelima, gubitak koralnih grebena je duboko lična stvar. „Uticaj na nas je stvaran, kada izgubimo delove naših ostrva, verujem da to probudi nešto u nama. To je posebno tačno za ostrvljane koji žive u manjim državama u razvoju. Želimo da zaštitimo naše grebene, jer mnogi ljudi ovde, direktno ili indirektno, zavise od njih“.

Prija je odrasla na Maheu, najvećem ostrvu u okviru Sejšela i domu većine stanovništva. Dakle, od celog tima ona verovatno nosi najdublje iskustveno razumevanje toga koliko je njihov rad ključan za svakog ostrvljanina. „Greben nas hrani, zapošljava i pruža nam stabilnost“, kaže ona. Grebeni takođe štite obale, održavaju ribarstvo i omogućavaju turizam, koji je temelj ekonomije. Kako kaže Prija: „Sejšeli ne bi bili Sejšeli bez svojih koralnih grebena“. 

Odrasla je u porodici nastavnika sa snažnim interesovanjem za životnu sredinu, u kojoj je radoznalost o živom svetu bila aktivno ohrabrivana i uvek je bila bliska ne samo njenom srcu, već i njenom svakodnevnom životu. Pratila je svog dedu dok je išao na grebene i u plićake, neustrašivo ulazila u toplu vodu Indijskog okeana i u tom procesu sama učila da pliva. 

Privlačila su je mesta na kojima priroda ima prednost u odnosu na ljude, pa je studiranje nauke o životnoj sredini na Univerzitetu Sejšela za nju bilo sasvim prirodno. To joj je omogućilo da istraži svoj dom iz perspektive zaštitnika prirode i naučnika. Prakse i terenski rad na ostrvima unutrašnjeg i spoljašnjeg pojasa pružili su joj dragoceno praktično iskustvo kroz rad sa organizacijama kao što su Save Our Seas Foundation i Island Conservation Society. „Provela sam osam meseci kao službenik za očuvanje na udaljenom atolu Farkuar“, objašnjava ona.

Nakon završetka univerziteta, Prija je izabrana da učestvuje u istraživačkoj ekspediciji na brodu Ocean Explorer, putujući na još više ostrva od ukupno 115 na Sejšelima. Bila je to uzbudljiva ekspedicija „tokom koje sam prvi put letela helikopterom“, smeška se. „A takođe sam išla na 400 metara ispod nivoa vode u podmornici!“ To joj je dodatno produbilo razumevanje morskog okruženja njene zemlje i dalo joj istinski osećaj veličine i ranjivosti okeana koji je svakodnevno okružuje.

Međutim, pridruživanje timu u centru ARC organizacije Nature Seychelles predstavljao je značajan profesionalni zaokret, jer je veliki deo njenog prethodnog iskustva bio vezan za kopno. „Kada je ova prilika iskrsla, želela sam da izađem van zone komfora“. „Bila je to sjajna prilika da bolje razumem morsku stranu očuvanja prirode“, objašnjava ona. „Zaista nisam znala mnogo o akvakulturi uopšte, pa su me vodile nove kolege. Toliko sam naučila i još uvek učim, a posebno otkako je laboratorija za mrešćenje korala postavljena. Svi mi učimo bez prestanka, svakog dana“.

Pošto je službenica zadužena za akvakulturu korala, Prijin posao je da se pobrine za to da „korali budu srećni i zdravi“, što znači da provodi mnogo vremena u centru ARC i obezbeđuje optimalne uslove za njihov rast. „Ima puno čišćenja, održavanja i brige o koralima“, kaže ona. „Ali volim da gajim i negujem mlade korale. Takođe sprovodimo polno i bespolno razmnožavanje i to je jedan od najzanimljivijih delova posla. Mnogo smo naučili od dr Džejmija Kregsa i Kejt Kregs“.

Kao ponosni stanovnik Sejšela, duboko oseća ovaj projekat. Prija je deo istorije koja se stvara. „Videti korale kako se zapravo mreste i biti među prvima sa Sejšela koji su to videli kako se dešava, lično, svojim očima. To je prosto neopisivo posebno“, kaže ona. „Imali smo tri mrešćenja korala u novembru“, priseća se ona, „i svaki put je bilo podjednako uzbudljivo“.

Za Priju, njen rad nije samo karijera, već i odgovornost. Njeno sejšelsko poreklo i povezanost sa ostrvima doveli su je do života u kom ne samo da štiti grebene, već pomaže da se obezbedi budućnost samih Sejšela.

Viktorija Sturm, naučno-tehnička terenska službenica

Moglo bi se reći da je Viki karijera u organizaciji Nature Seychelles bila suđena od rođenja. „Moji roditelji su bili na medenom mesecu na Sejšelima“, smeje se. „Dakle, moja mama je rekla da će svoje dete, kada ga bude imala, nazvati Viktorija, po glavnom gradu“. Zato nije bilo iznenađenje što je Viki počela da pokazuje fascinaciju morem. Njena nezasita radoznalost kada su u pitanju dokumentarci o ajkulama, kitovima i drugim morskim stvorenjima dovela je do toga da Viki provede mnogo sati uronjena u podvodne svetove, slike koralnih grebena, morskog života i nauku o okeanskim ekosistemima.

Dečje interesovanje preraslo je u tinejdžersku ambiciju kroz srednjoškolsku razmenu u Kostariki, gde je volontirala na projektu očuvanja morskih kornjača tokom raspusta. „Bila sam prosto oduševljena. I vratila sam se da ponovo radim tamo kada sam napunila osamnaest godina“. Nakon toga je upisala studije geografije na Univerzitetu u Majncu, u Nemačkoj, a ubrzo zatim i master studije iz tropske morske ekologije na Univerzitetu u Bremenu. Tu je prvi put upoznala nauku o koralnim grebenima. „Počeli su časovi o koralnim grebenima i bila sam fascinirana. To me je prosto podstaklo da poželim da radim sa njima. Pa sam u procesu traženja mesta za master studije otkrila organizaciju Nature Seychelles“.

Njena teza se bavila isključivo koralima. Pomoću sistema za testiranje otpornosti koralnih grebena na toplotni stres i izbeljivanje (eng. Coral Bleaching Automated Stress System – CBASS), procenila je toplotnu toleranciju četiri vrste korala tokom procesa obnove. To je bio prvi put da se sistem koristio na Sejšelima; čak i kada je završila tezu i kada je dobila ponudu za stalno zaposlenje, nastavila je da koristi CBASS. Obučila je dva gostujuća studenta master studija za rad sa sistemom i zajedno su sproveli nekoliko novih eksperimenata.

Danas Viki provodi veći deo svog vremena pod vodom, što je zahtevalo brzo učenje novih veština. „Dok sam bila volonterka, imala sam iza sebe samo oko trideset zarona i nisam imala svoju opremu, osim stare maske, pa sam morala brzo da učim“, priseća se ona. „Do sada sam napravila stotine zarona i naučila da obavljam svakodnevne zadatke pod vodom“. Naravno, ovo nije ronjenje uobičajeno za odmore. Ono podrazumeva praktičan, neposredan rad kao što su prikupljanje i fragmentacija korala, održavanje i izgradnja rasadnika, kao i presađivanje korala na greben pomoću cementa. „Moramo da obavljamo zadatke kao što su korišćenje čekića ili nošenje teških korpi, a istovremeno se suočavamo sa jakim strujama i velikim talasima“, objašnjava ona.

Ovo je sada postalo deo Vikine svakodnevne rutine. „Ujutro pripremamo svu našu ronilačku opremu i razgovaramo o tome šta ćemo raditi pod vodom. Kamionom prevozimo opremu i materijale do broda, utovaramo ih, a zatim krećemo na lokaciju projekta“. Trenutno je to Specijalni rezervat ostrva Kuzan, gde se obnavljaju degradirani grebeni. Ona će prikupljati korale sa zdravih grebena koji su se prirodno odlomili i pričvršćivaće ih na područja pogođena stresorima.

„Izvodimo oko dva ili tri zarona svakog jutra. Zatim se vraćamo, ispiramo svu opremu, tuširamo se, jedemo i tada započinje rad na kopnu.“ To je manje glamurozna, ali ništa manje važna strana posla. Njena svakodnevica uključuje pisanje projektnih prijava i rad sa podacima. U međuvremenu, u rasadniku na kopnu popravlja cevi i pumpe, održava objekat i obavlja mikrofragmentaciju korala.

To je fizički i mentalno zaista zahtevna uloga i potrebno je vreme da se čovek navikne na nju. „Obnova grebena uključuje ronjenje, majstorisanje i kancelarijski rad, sve pomalo“, kaže kroz osmeh. „Ali to je i ono što volim kod ovog posla – ima pomalo od svega, pa nikada nije dosadno. Posebno kada idemo da proveravamo oblasti u kojima smo presadili korale pre jedne ili dve godine i vidimo ih kako rastu i napreduju, a da pritom tačno znam koje sam ja presadila. Taj osećaj je jednostavno neprocenjiv“.

To je daleko od njenih volonterskih dana, kada je počela da uči osnove uzgajanja korala, sa svom novom terminologijom, pumpama, filterima i akvakulturom. „To mi je sve bilo tako novo i toliko toga sam naučila. A sada ponovo učim nove stvari kada je stigla nova laboratorija za mrešćenje korala“, kaže. Iako bi jednog dana možda mogla odbraniti doktorat, trenutno je izuzetno posvećena poslu koji smatra uzbudljivim i smislenim. „Svako veče idem na spavanje znajući da sam uradila nešto što pomaže“.

Dr Luka Saponari, viši naučno-tehnički terenski službenik

Rad na Sejšelima zvuči kao san i, na mnogo načina, to i jeste. Za Luku, taj san je da provodi dane tamo gde se nauka susreće sa morem, gradeći grebene i proučavajući ekosisteme. Ronilac-vodič sa više od 2.000 zarona iza sebe, Luka se oseća podjednako dobro pod vodom kao što se većina ljudi oseća na kopnu i to je deo njegovog života još od detinjstva, kada ga je otac prvi put upoznao sa okeanom. Pored učenja kako da rukuje opremom i „čita“ uslove, njegov otac je takođe podelio svoju ljubav prema podvodnoj fotografiji, a Luka je brzo shvatio da ne samo da fotografiše, već i dokumentuje podvodne priče koje su se odvijale pred njegovim očima.  

Međutim, ova strast nije se izrodila preko noći i trebalo je malo vremena da Luka u potpunosti prisvoji doživotnu ljubav svog oca. „U početku je to bilo samo nešto što smo radili zajedno“, priznaje. „A onda se jednog dana nešto probudilo u meni i to je postalo prilika da okean i ronjenje budu moja budućnost“. Počeo je ozbiljno da se usavršava, stiče sertifikate i postepeno oblikuje svoju karijeru sa okeanom u centru. „Morao sam da žrtvujem vreme koje bih provodio sa porodicom i prijateljima“, kaže. „Ali svi su veoma srećni zbog mene. Moj rad me vodi daleko od kuće, ali takođe upoznajem neverovatne ljude i stvaram uspomene“.

Danas ima diplomu iz morske biologije i doktorat iz biologije i biotehnologije. I jedno i drugo stekao je na univerzitetima u rodnoj Italiji. Doktorsko istraživanje sproveo je u laboratoriji, u odmaralištu na Maldivima, gde je radio kao morski biolog i istraživač oko šest godina. Tu je sprovodio terenska istraživanja, pratio stanje grebena i učestvovao u praktičnim aktivnostima očuvanja sve dok pandemija nije zaustavila rad. „Morali su da prekinu rad i finansiranje istraživanja je obustavljeno“, objašnjava. „Tako da sam se vratio kući i morao sam da počnem da tražim novi posao. Tada sam otkrio da Nature Seychelles traži nekoga ko će upravljati projektom obnove korala. Prijavio sam se i pridružio timu u martu 2021. godine“.

Svoje vreme provodi iznad i ispod vode, a njegova preciznost savršeno odgovara ulozi koja objedinjuje nauku, rukovodstvo i terenski rad dok vodi projekat Reef Rescuers. Pod vodom, preciznost i planiranje su od ključnog značaja, a svakodnevno ronjenje može biti opasno. „Radimo pod vodom, ponekad obavljamo zahtevne zadatke. To je drugačiji tip ronjenja u odnosu na rekreativno ili zabavno ronjenje, ali volim što to ima precizno utvrđenu svrhu“, kaže on. Tokom ronjenja, oni pažljivo biraju, pozicioniraju i nadgledaju fragmente korala, prateći i mereći njihov rast i opstanak.

Za Luku, to je spoj nauke i zanata, ali njegov „rad na kopnu“ takođe zahteva tehničku stručnost i strateško razmišljanje. On se stara za to da rad na terenu podržava širu sliku očuvanja, bilo da se radi o upravljanju centrom ARC, koordinaciji istraživačkih programa ili brizi o timu.

Iako priznaje da je posao i mentalno i fizički zahtevan, jasno je da Luka ima podršku tima, sa kojim zaista odlično funkcioniše. „Želim da istaknem jedan lep primer“, kaže. „Koral možda izgleda kao jedan organizam, ali je zajednica, mreža. Polipi, alge, ribe, bakterije – sve je povezano i deluje u harmoniji“. To je izuzetan način da se sagleda šira slika. U kojoj naučnici, ronioci, volonteri i fotografi imaju ulogu u nečemu daleko većem od pojedinca.

Pratite napredak našeg rada sa organizacijom Nature Seychelles i kompanijom Coral Spawning International ovde.