Od digitalnog do analognog: kako je štampanje dodalo novu dimenziju neobičnim putopisnim fotografijama Kejti Edvards

Fotografkinja i influenserka Kejti Edvards ima neobičan pristup putopisnoj fotografiji: specijalizovana je za beleženje sveta kroz prozore voza. Proputovala je hiljade kilometara širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, napravila stotine hiljada fotografija i delila odabrane slike onlajn na nalozima na društvenim mrežama, kao i u štampanom obliku na izložbama.

Nedavno je, međutim, ponela kompaktni Canon štampač fotografija na putovanje vozom, kako bi mogla da štampa i deli slike na licu mesta. Uz aplikaciju SELPHY Photo Layout na smartfonu, koja joj je omogućila da prenosi fotografije sa fotoaparata i bežično ih štampa na prenosivom štampaču, mogla je da ponese kompaktni mini foto-studio gde god da krene. Iako njene fotografije beleže prolazne trenutke, ideja je bila da otisci te trenutke sačuvaju i vrate ih u fizički svet, kao male opipljive fragmente zajedničkog iskustva. Kako se ispostavilo, projekat je podstakao povezivanja koja Kejti nije predvidela. Evo šta se dogodilo.

Sve je počelo pre nekoliko godina. Kad god bi Kejti, profesionalna fotografkinja, putovala vozom na snimanja širom Ujedinjenog Kraljevstva, prirodno bi imala fotoaparat sa sobom, pa je tako rođena ova neobična strast. „Nakon otprilike pola godine“, priseća se ona, „počela sam da idem na namenske ekspedicije slikanja kroz prozor voza. Počela sam sa kratkim putovanjem u Holandiju, jer sam želela da fotografišem lale kroz prozor voza. Od toga je sve krenulo.

„Počela sam da odlazim na duga putovanja vozom po Evropi kada smo moj sadašnji suprug i ja bili u vezi na daljinu – on je bio u Nemačkoj, a ja u Velikoj Britaniji. Sada smo to proširili na ostatak Evrope, i putujemo zajedno.“

Nedavno je Kejti završila putovanje dugo 10.000 milja po SAD vozom kompanije Amtrak, što je dovelo do izložbe otisaka u jednoj galeriji u Londonu. U aprilu 2026. godine, kompanija Interrail sponzorisala je izložbu slika rascvetale Holandije, slikanih kroz prozor voza, koja je održana na stanici Utrecht Centraal.

„U početku se za mene sve svodilo samo na pojedinačnu fotografiju i hvatanje neverovatnog trenutka“, objašnjava Kejti. „Ponekad je to pejzaž, ali u stvari je više reč o neverovatnom detalju koji možete zabeležiti pri velikoj brzini.

„Na nedavnom putovanju od Beograda do Sarajeva, zabeležila sam sliku devojčice u skoku na trambolini – bukvalno je u vazduhu, maše, i nalazi se na samoj ivici kadra. Prošla sam pored stotina dvorišta i trambolina, a ovo je bilo na listi želja stvari koje zaista želim da se dogode. I osetila sam neverovatnu radost. Neke od najvećih radosti koje osetim jesu kada uspem da zabeležim nešto neverovatno kroz prozor voza. „A gotovo je još veće zadovoljstvo kada se nešto nalazi na samoj ivici kadra, jer je malo falilo da uopšte ne uđe u njega.“

Ali to nije sve. „Otkrila sam da voz deluje kao savršen klizač kamere – kada snimate u režimu uzastopnog snimanja, a zatim spojite sve te prozore, dobijate ogromne linearne panorame. To nije bio plan, ali me je zaista uzbudilo.“

Zatim je, nastavlja ona, počela da spaja sekvence slika, stvarajući u suštini filmove „kadar po kadar“ (stop-motion). „U početku je to bilo samo zato što sam želela da pronađem način da ih podelim na mreži i obezbedim im malo veći doseg. Ali mislim da se kasnije to pretvorilo u stvaranje filmova, koliko i u fotografiju.“

Deljenje rada imalo je iznenađujući rezultat, otkriva Kejti. „Ponekad bi se ljudi koje sam fotografisala kroz prozor prepoznali na slikama i potom mi se javili. Bilo je nadrealno ostvariti takvu vezu samo zato što sam ih jednom slučajno fotografisala iz voza u pokretu.“

Bez obzira na to da li je bilo namerno ili ne, Kejti kaže da joj je ova povezanost sa ljudima sada postala važna. To je bio jedan od razloga zašto je želela da postavi izložbu na stanici Utrecht Centraal – „Mislila sam da bi bilo uzbudljivo upoznati ljude koji su upravo sišli sa rute koju sam fotografisala.“ Proširujući ovaj aspekt zajednice, osnovala je i klub Rail Mail: svakog meseca pretplatnicima šalje otisak fotografije kroz prozor voza u veličini razglednice, uz pismo u kojem opisuje priču koja stoji iza te slike.

Opipljivost otisaka je ključna za Kejti. „Internet je sjajan na toliko načina, ali u prirodi mi je da želim tu fizičku interakciju. Čak i ako zapravo ne upoznate osobu, to je svojevrsna fizička razmena.“

To je bila Kejtina namera sa ovim projektom štampanja. Planirala je da štampa fotografije dok je u vozu i da ostavlja otiske u vagonu u kojem su napravljeni. Na poleđini svakog otiska pozvala bi onoga ko ga pronađe da napiše nešto o svom putovanju ili jednostavno o tome šta oseća u tom trenutku. Na taj način, otisci bi postali razmena između anonimnih putnika – gde jedan beleži prolazni trenutak u opipljivom obliku, a drugi na njega odgovara. Umesto obične digitalne slike koju neko komentariše na mreži, fizički otisak na stvarnoj lokaciji menja način na koji se ljudi povezuju sa njom.

„Volim ovakve stvari – skrivanje stvari na licu mesta i interakciju sa ljudima“, priznaje Kejti. Otkriva da je na glavnim železničkim stanicama u svim glavnim gradovima koje je posetila sakrila mali gumeni pečat sa jedinstvenim kodom. Pratioci na društvenim mrežama pozvani su da ponesu sopstvene jastučiće sa mastilom i papir i naprave otisak – a ako sakupe deset, šalje im besplatan poster. Potraga za blagom privukla je odziv iz celog sveta, izveštava ona, „od Ankare pa sve do Stokholma“.

Razmišljajući u sličnom smeru za ovaj projekat štampanja, Kejti je sa sobom u voz ponela kompaktni štampač Canon SELPHY CP1500. Ovaj prenosivi štampač fotografija bio je idealan za taj zadatak – koristi tehnologiju termo-sublimacione štampe, što znači da daje živopisne otiske u boji laboratorijskog kvaliteta bez potrebe za zasebnim kartridžima sa mastilom; otisci su potpuno suvi i spremni za rukovanje čim izađu iz štampača, a takođe su otporni na vodu, ogrebotine i otiske prstiju.

Štampanje je bilo veoma jednostavno. SELPHY CP1500 nudi niz opcija za povezivanje, uključujući USB-C za povezivanje računara, fotoaparata i USB fleš diskova, kao i ugrađeni čitač kartica, tako da možete ubaciti SD karticu iz fotoaparata direktno u štampač. Kejti je odlučila da štampa bežično koristeći aplikaciju SELPHY Photo Layout na smartfonu.

Aplikacija pruža opciju prilagođavanja fotografija pre štampanja, dodavanja teksta, ivica i kreativnih efekata poput pečata. Takođe možete birati između niza šablona rasporeda za jednu ili više fotografija. Kejti je odlučila da štampa slike bez poboljšanja, u najvećoj veličini razglednice. „Odlučila sam da ne dodajem efekte, natpise ili oznake“, objašnjava ona, „želela sam da sve deluje ličnije i da dobijem rukom pisane odgovore ljudi na poleđini.“

Jedna opcija u aplikaciji je ipak privukla Kejti: dodavanje QR koda, čime se kreira veza koju posmatrači mogu da skeniraju kako bi otišli na veb-stranicu ili stranicu na društvenim mrežama. „Bilo bi zabavno ostaviti otisak sa QR kodom i samo videti šta će se desiti kada ga neko pronađe. To je zapravo bila moja prvobitna ideja – da ostavim otiske i samo vidim kakvu će vezu ljudi uspostaviti sa njima.“

Kejti jeste ostavila nekoliko otisaka veličine razglednice na sedištima u vozu, a ljudi su zaista ostavljali rukom pisane odgovore na poleđini. Ali počelo je da se dešava još nešto: ono što je Kejti radila samo po sebi je probilo led i pokrenulo razgovore sa saputnicima. „Već je čudno stajati u vozu i slikati. Ali kada izvadite štampač u vozu i počnete da štampate... pa, ljudi se zainteresuju.

„Svako ima drugačiji razlog zašto je u vozu, bilo da je u pitanju svakodnevno putovanje na posao ili velika turneja, a ovo je definitivno bio katalizator za razgovor.“

Zajednička nit u Kejtinom radu jeste ostvarivanje ličnih veza kroz zajedničko iskustvo. Bez obzira na koji način deli slike kroz prozor voza, kaže ona, „toliko ljudi će pisati i reći: 'O, to je put kojim sam svakog dana išao u školu' ili 'To je farma mog oca'. Neverovatno je deliti ove slike, a zatim dobijati priče drugih ljudi o tome šta taj mali prostor u kadru znači za njih.“

Međutim, ovaj projekat je dodao novu dimenziju. Štampanje slika direktno na stolu u vozu, uz mogućnost štampača SELPHY CP1500 da tako brzo i bez napora daje otiske, učinilo je proces „iznenađujuće neposrednim“, napominje ona. „Fantastična je stvar moći fizički držati pogled sa prozora na dlanu dok se zapravo nalazite u vozu koji juri kroz pejzaž.“ Saputnici su na kraju srdačno odgovorili na tu neposrednost.

Otisci sa štampača SELPHY CP1500 su izdržljivi i po njima se može pisati, što ih čini idealnim uspomenama, kaže Kejti. Za nju se, međutim, „definitivno više radi o interakcijama. Definitivno mnogo manje podseća na pravljenje spomenara ili vođenje dnevnika putovanja, ili bilo šta slično.“

Pošto su otisci opipljivi i tako neposredni, „na neki način oni su kao unošenje spoljašnjeg sveta direktno u voz, što inače ne bi bilo moguće. Tako je sve manje bilo reč o otiscima ili samo o prolaznim trenucima van voza, a više o vezama unutar njega. Drago mi je što je tako ispalo.“


Napisao Aleks Samersbi