To je jedan od razloga zašto zaštita podataka iz godine u godinu zauzima sve važnije mesto na agendi institucija, vlada i organizacija širom Evrope. Obim pretnje se eksponencijalno proširio.

Naš novi izveštaj o istraživanju upravljanja informacijama otkrio je da donosioci IT odluka doživljavaju česte povrede bezbednosti i usaglašenosti, pri čemu četiri od pet prijavljuje bezbednosne probleme u poslednjih godinu dana. To se događa uprkos tome što provode više vremena vodeći računa o bezbednosti informacija i usaglašenosti nego pre pandemije.

Postavlja se pitanje: da li su oni koji su uključeni u svakodnevni zadatak zaštite informacija i održavanja usaglašenosti u organizacijama zatečeni nespremni?

U ovom članku ćemo razmotriti razloge zbog kojih je uloga donosilaca IT odluka postala teža – i kako će automatizacija olakšati donosiocima IT odluka upravljanje bezbednošću informacija i usaglašenošću.

Sajber kriminal je veliki biznis. Predviđalo se da će to koštati svet 9,5 biliona dolara u 2024. godini, dok je 2015. ta cifra iznosila samo 3 biliona dolara¹. Poslednjih godina, brza digitalizacija je doprinela ovome, jer se sve više aktivnosti organizacija – kao što su HR i finansijsko izveštavanje – premešta na internet.

Da bi se rešio ovaj problem, EU uvodi nove regulatorne okvire. Na primer, Direktiva NIS2 staviće više industrija pod nadležnost postojećeg zakonodavstva², zahtevajući od mnogo više organizacija širom Evrope da pokažu više standarde usaglašenosti.

To nije oblast koju preduzeća mogu sebi priuštiti da ignorišu. U 2023. godini, približno 2,1 milijardu evra kazni izrečeno je u EU zbog kršenja Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR)³.

Na nivou organizacije održavanje usaglašenosti je složenije, jer širenje hibridnog rada i rada na daljinu znači da više osetljivih podataka dospeva van kancelarijskih zidova, što dovodi do izazova u pogledu privatnosti i bezbednosti. Budući da se mnogi ljudi ne pridržavaju uvek standarda usaglašenosti sa bezbednošću informacija, to predstavlja pretnju bezbednosti u informatičkom oblaku i može dovesti do povreda podataka i sajber napada.

Stoga ne iznenađuje da je u našoj anketi donosilaca IT odluka, bezbednost označena kao ključni izazov, pri čemu ju je 60% svrstalo među svoja tri najveća. To im oduzima veliki deo energije: polovina donosilaca IT odluka nam je rekla da bezbednost informacija oduzima značajan deo njihovog svakodnevnog vremena. Zbog toga mnoge kompanije pokušavaju da spreče ove probleme pre nego što se pojave.

Kada pogledamo specifične probleme sa kojima se suočavaju donosioci IT odluka u pogledu bezbednosti informacija i usaglašenosti, očigledno je da su modeli hibridnog rada i rada na daljinu stvorili nove rizike po usaglašenost i narušili sposobnost organizacije da zaštiti ključne informacije.

U doglednoj budućnosti, hibridna radna okruženja biće norma za većinu kancelarijskih organizacija. 74% profesionalaca u Evropi očekuje da rad na daljinu postane standard⁴, što stvara izazove u pogledu bezbednosti informacija.

Ali za donosioce IT odluka, to izaziva glavobolje. Zaposleni često koriste veb usluge ili spoljnu tehnologiju koju kompanija ne dozvoljava. Takođe se ne zna da li zaposleni koriste sopstvene uređaje za rad sa osetljivim podacima, pa se samim tim ne može videti koji dokumenti se dele i sa kim. Ukratko, nemaju potrebnu vidljivost i kontrolu.

Kada smo pitali donosioce IT odluka kako nameravaju da poboljšaju svoja hibridna radna okruženja, 43% je želelo poboljšanu vidljivost upotrebe softvera od strane zaposlenih, a 42% je želelo više kontrole nad načinom na koji zaposleni pristupaju procesima usaglašavanja. Zauzvrat, nadamo se da će ovi napori smanjiti izazove u vezi sa bezbednošću podataka i obezbediti da zaposleni budu usaglašeni čak i kada rade na daljinu.

Postoji jasna potreba za praktičnim rešenjima za bezbednost informacija i usaglašenost koja odgovaraju potrebama današnjih organizacija.

Naš izveštaj pokazuje da mnogi donosioci IT odluka preduzimaju konkretne korake kako bi povećali sajber otpornost svojih organizacija i olakšali praćenje usaglašenosti. To potvrđuje naš savet klijentima – da je put ka većoj vidljivosti i kontroli popločan automatizacijom.

Ručni procesi usaglašavanja oslanjaju se na to da zaposleni pamte kada pristupaju, menjaju, dele ili brišu informacije. Oni mogu da budu skloni greškama i nije ih uvek lako dokazati tokom revizije. U skladu sa tim, 36% donosilaca IT odluka kaže da sumnja ili zna da zaposleni ne poštuju uvek pravila usaglašenosti, što može predstavljati pretnju po bezbednost podataka.

Automatizovanjem pojedinih aspekata rukovanja informacijama pomoću digitalnog upravljanja dokumentima, donosioci IT odluka mogu lako da prate kretanje dokumenta kroz organizaciju. Ovo osigurava da informacije teku nesmetano i bezbedno, bez opasnosti da završe u pogrešnom prijemnom sandučetu.

53% donosilaca IT odluka već ima uspostavljena automatska prava pristupa, osiguravajući da neovlašćeni zaposleni ne mogu da pristupaju osetljivim dokumentima. 51% je automatski primenilo vremenske okvire za čuvanje kako bi osigurali da se osetljivi dokumenti brišu u skladu sa GDPR-om.

Međutim, predstoji još dug put. Kada smo pitali donosioce IT odluka koje procese imaju uspostavljene za kontrolu specifičnih funkcija dokumenata, od prava pristupa do indeksiranja, čak i najčešće implementirani su i dalje usvojeni samo od strane otprilike polovine anketiranih organizacija.

Nije pitanje da li donosiocima IT odluka nedostaje volja da napreduju na putu automatizacije. Vrednost automatizacije je očigledna svima koji je usvoje, jer praktično svi donosioci IT odluka sa bar jednim automatizovanim procesom kažu da su od toga imali koristi.

Međutim, kao što je prikazano u našem izveštaju, postoje značajne prepreke između prvih faza usvajanja automatizacije i napredne automatizacije radnih procesa. Upravo će prevazilaženje tih izazova pokrenuti sledeći talas automatizacije i pomoći u savladavanju izazova u pogledu bezbednosti informacija.

Tempo tehnoloških promena poslednjih godina je zapanjujući. Uloga donosilaca IT odluka je puna prilika, pružajući im šansu da izvedu svoje organizacije na čelo doba automatizacije.

Posmatrano iz te perspektive, izazovi bezbednosti informacija sa kojima se suočavaju donosioci IT odluka mogli bi biti potreban katalizator za ubrzanje šireg prihvatanja automatizacije, transformišući način na koji organizacije obrađuju informacije.

Alati za upravljanje informacijama budućnosti već su ovde. Ali predstoji dug put pre nego što većina organizacija bude mogla da ih samouvereno koristi da značajno unapredi poslovanje i doda novu vrednost.

Donosioci IT odluka moraju da pripreme organizacije za budućnost prihvatanjem automatizacije i daljim napredovanjem na putu digitalne zrelosti. Da bi to postigli, potrebno je da uključe pravog partnera koji će im omogućiti da uspostave pouzdane mere bezbednosti i usaglašenosti za godine koje dolaze.

Preuzmite naš izveštaj odmah da biste videli najčešće izazove u oblasti bezbednosti informacija i usaglašenosti, i saznali zašto većina organizacija ne ostvaruje pun potencijal automatizacije.