Emanuel Ojeleke: kreativno putovanje u modnoj fotografiji

Pomeranje kreativnih granica je ogroman deo modne fotografije, i izuzetno važno dok se krećemo ka demokratizovanoj industriji, onoj u kojoj su stvaraoci u usponu, kao i afirmisani fotografi, osnaženi da pričaju svoje jedinstvene priče kroz objektiv. Ovde Canon ambasador Emanuel Ojeleke, sa sedištem u Nigeriji, dublje zaranja u svoje inspirativno putovanje kao modni fotograf u Lagosu.

Emanuelov put u fotografiju jedinstven je, kao i njegove slike. Profesionalno je igrao Skrabl, putujući svetom po turnirima. Upravo tokom tih avantura otkrio je jaku ljubav prema fotografiji, beležeći uspomene i trenutke sa putovanja.

Opisujući sebe kao „serijskog preduzetnika“, Emanuel se u potpunosti posvećuje usmeravanju energije u svoje strasti, a to je bilo ključno u transformaciji njegovog interesovanja u uspešnu karijeru.

Jedan od Emanuelovih vodećih principa je da nikada ne ponavlja istu sliku. „Ne volim rutinu“, priznaje on. „Lako mi postane dosadno, pa čak i ako snimam fotografiju koju sam već ranije slikao, moje osvetljenje može biti drugačije. Klijenti, naravno, žele doslednost, ali ja izbegavam šablonski pristup. Pronalazim različite puteve da stignem do svog odredišta. To je nešto što me je održalo. Održalo me je radoznalim.“

„Kada pomislite ‘Shvatio sam, ovo je jednostavno način na koji ja to radim’, onda upadate u zamku samozadovoljstva, i u nekom trenutku vaše slike počinju da postaju ponavljajuće. U kulturi kao što je nigerijska, ljudi žele sveže ideje i nešto drugačije svaki put. Takođe, kada jednom uradite nešto, mnogi mlađi fotografi će to oponašati, pa ako niste u stanju da pronađete nove načine da radite stvari, onda vaš rad počinje da liči na rad stotinu drugih fotografa. Mogućnost da svaki put radim stvari drugačije održava svežinu za mene, a takođe i za moje klijente.“

Bilo da je reč o ličnom projektu ili poslu naručenom od klijenta, uvek postoji lična vizija na delu, kaže Emanuel – i ponekad, čak i ako to nije bilo ono što su klijenti očekivali, rezultat rezonuje sa njima i na kraju im se svidi.

Kao i Nina Cimolong i Ijan Hipolit, predstavljeni u prethodnom članku ove serije, Emanuel veruje da je pripovedanje uvek prisutno u modnoj fotografiji.

„Čak i ako ga ne vidite, uvek postoji element pripovedanja“, kaže on, „čak i u najsuptilnijim stvarima – pogledu modela, ili kompoziciji, ili onome što odlučim da uključim ili isključim iz kadra. Postoji nešto što pokušavam da kažem svojim radom.“

Emanuel prepoznaje isti kreativni impuls i u samoj modnoj industriji, i posledično naglašava važnost platformi za sveže glasove koji treba da se čuju. „Manifestacije kao što je Lagos Fashion Week stvorene su za afirmisane brendove, ali vidite da neki od njih uključuju i platforme za dizajnere u usponu. Sada se pojavljuju i mnoge druge.“ On naglašava vrednost događaja kao što je Street Souk, konvencija ulične mode u Lagosu, koja okuplja različite kreativce da proslave modu i prikažu svoj rad. „Ove platforme su veoma važne za dizajnere u usponu, plus za druge aspekte industrije – šminkere, frizere, fotografe, kreatore sadržaja u usponu. Svima je jednostavno potrebna platforma da bi mogli da pokažu šta mogu da pruže.“

Emanuel veruje da se važnost društvenih medija ne može preceniti – za fotografe i za druge kreativce u modnoj industriji i šire.

Društveni mediji su demokratizovali izloženost, primećuje on, omogućavajući svim vrstama umetnika da na kraju „samostalno objave“ svoj rad i dosegnu globalnu publiku bez oslanjanja na tradicionalne „čuvare kapija“ – termin koji je i Ijan koristio da opiše prepreke za ulazak u ovu oblast – kao što su izdavači, galerije i producenti. „Društveni mediji su zaista bili osnažujući, posebno za fotografe, dizajnere, šminkere u usponu i tako dalje, koji ranije nisu imali glas, doseg ili mrežu.

Možda nikada niste napustili obale Nigerije, ali vaš rad je proputovao ceo svet. Mislim da je to zaista važno.“

Za modne fotografe u usponu, i podjednako za nadolazeće talente u industriji, kojima njihov rad može pružiti neviđenu izloženost, Emanuel nudi ovaj praktičan savet:

• „Pobrinite se da budete vidljivi. Deljenje doprinosi vidljivosti afričkog talenta – fotografije, videografije, kinematografije, mode. Postoji izreka: „zatvorena usta se ne hrane“. Mislim, kao umetnik, ne želite samo da stvarate delo, a da ono onda stoji i da ga niko ne vidi. Mislim da je važnije nego ikad da se deli.“
• „Ispričajte svoju priču. Ljudi veruju u priče, a ne samo u slike ili video zapise. Ispričajte svoju priču, jer niko ne može ispričati vašu priču onako kako ćete je vi ispričati.“
• „Prihvatite transparentnost. Koliko često čujete ljude da kažu ‘Oh, moj rad govori sam za sebe’? Ali ima mnogo buke, mnogo ometanja, čak i na društvenim mrežama. Tako da u ovom trenutku zaista morate da delite što je više moguće, što češće moguće – i rekao bih da delite ne samo dobre delove već i izazove, delite ono što se dešava iza scene, i možda će ljudi videti vrednost u onome što radite.“

Emanuelovo putovanje je svedočanstvo snage strasti, originalnosti i kreativnosti, otkrivajući kako preduzetnički duh i društveni mediji mogu oblikovati karijere današnjih vizuelnih pripovedača. Ako postoji jedna stvar koju treba naučiti, to je da sa pravim alatima i načinom razmišljanja, veliki snovi mogu postati stvarnost.

Pročitajte više:

• Probijanje u modnu fotografiju
• Spisak opreme za modnu fotografiju

Napisale Mabinti Tejlor-Kamara i Sara Kej Blend